Дисграфија је поремећај у учењу писања према правописним начелима језика, а манифестује се у честим, многобројним и трајним грешкама. Грешке су типичне и нису повезане са незнањем  правописа, а јављају се без обзира на адекватан развој интелигенције, свих чула и објективно добрих услова школовања.                                                                                                                                   Писање захтева синхронизовану активност многих менталних функција, као што су организација, памћење, пажња, моторне вештине и многобројни аспекти језичких способности. Док покушава да се присети где да стави оловку и како да напише слово, дисграфично дете заборавља шта је хтело да напише.

Дисграфија може настати :

-као последица поремећаја у визуелној перцепцији и/или просторној оријентацији што се манифестује симптомима као што су: замена слова сличних по облику, писање слова са измењеним положајем у простору, деформитети слова, ,,огледалско писмо“ итд.

-као последица поремећаја у аудитивној перцепцији, када дете не разликује фонетски сличне гласове/слова, што се често догађа код деце код које је присутан говорни поремећај неправилног изговора гласова, када дете супституише (замењује) један глас другим погрешним гласом у говору што се манифестује и у писању.

-као последица недовољне језичке развијености, што се манифестује погрешним растављањем и састављањем речи и ремећењем граница између речи, проблемима промене речи према категоријама броја, рода, падежа и времена, грешкама повезивања речи у реченици, непоштовање правописних и граматичких правила.

-као последица неразвијености и некоодинираних графомоторних покрета руке који нарушавају само рукопис, а не његову садржајну и правописну страну, што се манифестује симптомима као што су неуредан рукопис , лоше постављен у простору, лоше обликована слова итд.

Рукопис деце са дисграфијом је обично нечитак, неуредан, пишу споро и брзо се замарају. Испољавају тешкоће при употреби правописних и граматичких правила, имају нарушен осећај за синтаксу. У великом броју случајева дисграфија је удружена са дислексијом

Симптоми дисграфије:

-недовољно уочавање разлика између слова сличних по облику, због чега долази до њихове замене,

-тешкоће са запамћивањем слова,

-изокретање на супротну страну, изокретање горе-доле,

-писање с десна у лево ,, огледалско писмо“,

-неуредан рукопис,

-текст је лоше постављен у простору, без јасно одређених маргина,

-редови су уломљени, таласасти и/или силазе косо,

-речи су између себе стиснуте или је простор између њих неуједначен,

-честа су исправљања слова доцртавањем делова слова ,, ретуширана“,

-слова су угласта, округлине су спљоштене,

-слова се не надовезују, него се често сударају, једна належу на друга,

-слова су нескладно велика или јако мала, величина слова варира у дужим речима,

-замењивање сличних слова, како графички тако и фонетски слична слова,

-уметање и изостављање слова (као у читању),

-извртање редоследа слова (као у читању),

-писање две или више речи заједно.

Третман

Третман започињемо писањем изолованих слова азбуке, овладава се знацима интерпункције, вежба се анализа слова у речи, како би се комплетна реч правилно написала. Раде се вежбе поштовања размака међу речима. Затим се прелази на писање реченица, писање текстова по диктату и самостално писање састава на одређену тему.

Третман се спроводи два или три пута недељно, у трајању од 45 минута.